PSIHOLOŠKO I PORODIČNO SAVETOVALIŠTE - MASTERMIND
| • Početna • Kontakt • Individualni program • Program za porodicu • Grupni program • Ambulanta za rehabilitaciju • Razno • Pitanja i odgovori
|
M A S T E R M I N D |
Ova strana rezervisana je za Vaša pitanja i odgovore koje želite da saznate preko interneta. |
Evo nekih od pitanja i odgovora:
PITANJE:
Postovani,
javljam se sa molbom za savet. Radi se o mojoj sestri koja je u braku 27 godina, ima
dva sina od 21 i 23 godine i u proteklih godinu ipo dana ima problema sa muzem.
Naime, tada je saznala da se vidja sa nekom zenom. Slucajno je procitala poruke na
mobilnom i videla neke fotogtafije. Usledila je svadja u kojoj je moj zet izjavio da
je vise ne voli, da mu je ona upropastila zivot, da ga nikad nije podrzavala i da
nece vise da zivi s njom. Nakon mesec dana bitisanja u odvojenim sobama on se vratio
sa obrazlozenjem da je i dalje voli i da treba, u ime dece i svega lepog sto su
zajedno prosli u zivotu, da krenu dalje i pokusaju da poprave stvari. Ona je u tih
mesec dana otisla kod psihijatra zbog anksioznosti i nesanice. Ispricala mu sve i on
je savetovao da ga pusti na miru. Sama je ulozila puno truda da neke svoje mane, na
koje se on zalio, eliminise. Moram reci da je veoma vredna, radi, sve poslove po
kuci obavlja sama, svakodnevno kuva, brine o nabavkama. Znaci, nije zena koja je
zanemarila kucu, decu i muza u bilo kom pogledu. U seksu su se uvek super slagali.
Sa strane posmatrano, sigurna sam da bi svako rekao da imaju dobar brak.
Njemu ovo nije prva avantura. Imao je izlet pre 4 godine kada je, doduse, reagovao
na drugaciji nacin kada je bio uhvacen na delu: razgovarao je sa mojom sestrom uz
objasnjenje da se zaljubio, da ne moze bez one druge, da ne moze sebi
pomoci...prosto je trazio pomoc od moje sestre ali je, pri tom, otisao od kuce i
neko krace vreme ziveo u stanu kod te zene.
Moja sestra mnogo voli svog muza. Kako kaze, on je ljubav njenog zivota. Presla je
preko svega ovoga. Oba puta bez i jedne reci prigovora.
Ona jasno vidi i analizira sve njegove postupke. Kada ga je pitala zasto joj se
vratio, odgovor je bio: Pa, zar mislis da bi bio tu da mi nije stalo. Ali je odbio
da bilo sta razgovaraju o tom problemu. Ponovo je sve bilo dobro: zajednicko
letovanje, sitne paznje, intimnost itd.
Medjutim, on je ocito nastavio da se vidja sa tom zenom jer je pre 10 dana ponovo
nastao haos. Usledile su iste reci s njegove strane: ne volim te, ti si glupa
zenturaca koja mi je celog zivota pila krv, ne zelim vise da zivim s tobom. Sada je
on nju, kako kaze "stavio na led" 3 meseca. Navodno njoj prebacuje neke stvari. Sa
njom ne razgovara, svakodnevno izlazi, ponasa se kao da je sam. Ostavlja po nesto
novca za kucu i, naravno odbija bilo kakav razgovor. Stavio je i rajber na vrata tog
dela stana da ga ona, slucajno ne bi uznemiravala svojim pitanjima. Pri tom, ona i
dalje kuva, pere i pegla i za njega. Kaze, nije joj to tesko. Tesko joj je da shvati
kako je on to nju prosto izbrisao kao coveka, kako nema ni trunku postovanja prema
njoj. Ali, ona ga i dalje voli.
Mislim da ce se raspasti od tuge...ne moze da se pomiri sa tim da joj se ceo zivot
raspada. Sada se postavljaju razna pitanja: da li je moguce da je sve godine braka
bila u zabludi, da li je on zaista voleo, zasto joj se uopste vracao ?
Ona ne zna sta da radi a ja, isto, ne umem da je posavetujem: da li da ga pusti da
ga sve prodje (Vidim da je spremna da mu ponovno sve oprosti) iako nema snage da
cekajuci to prolazi kroz ovu ponizavajucu situaciju. Da li i kako da ga privoli na
razgovor kada on napravi cirkus svaki put kada ona pokusa da razgovara o problemu.
Pri tom, imam utisak da ona ni to ne zeli jer se plasi da ce to biti konacan kraj.
Ona se i dalje nada da ce se sve srediti.
Mozda bih je ponesto i savetovala ali sam sigurna da me ne bi poslusala. Sve je to
jace od nje.
Recite mi, molim vas, sta i kako da je svetujem. Moj predlog da vam sama pise o
svemu nije prihvatila jer nema snage i ne zna sta bi napisala.
Nadam se da da sam dosta precizno objasnila situaciju.
Hvala unapred,
Zabrinuta sestra
ODGOVOR:
Postovana,
hvala na mejlu koji ste nam poslali. Vrlo je opsiran, detaljan i ukazuje
na ozbiljnost problematike koju ste opisali.
Na zalost, ovo je rasirena pojava u brakovima. Pitanje je samo vremena
kada ce bracni par poceti da radi na sebi i svojim odnosima. Retkost je da
dve osobe provedu vise godina zajedno, a da odnosi funkcionisu
besprekorno. Konflikti su neminovni. Ono sto moze da bude problem jeste
prva svadja i prvi kompromis koji se napravi tom prilikom. Prelazenje
preko problema zarad nekih drugih interesa (deca, mir u kuci...) po
pravilu dovodi do stvaranja kompleksa kod obe strane i dovodi do
usloznjavanja relacije izmedju supruznika. Tada moze doci do situacije kao
i u Vasem slucaju, da se cak i odbija komunikacija. Ovo je iz razloga sto
ona nije postojala ili barem ne na pravom nivou, mnogo godina unazad.
I ovde ne govorimo o tome ko je kriv, a ko nije kriv, vec o tome da se
problem nije uocio na vreme. Muz je prevario zenu iz razloga sto je takav
po prirodi, ali mozda i zato sto je time probao da nadoknadi nesto sto
nije imao u braku. To je nemoguce proceniti na osnovu pisma.
Mi Vam mozemo predloziti sledece: pokusajte da pricate sa nekim kome je
posao da objektivno i racionalno razlozi i analizira Vas problem. To ce
Vam pomoci da sagledate situaciju na adekvatan nacin. Verovatno je da samo
tako mozete doneti kvalitetne odluke. Problem nije od juce, pa zato ne
ocekujte da to mozete resiti odlaskom mesec dana kod psihijatra (kao sto
ste naveli da ste isli). U pitanju je kompleksan rad koji iziskuje vreme.
Takodje, mozete pokusati da predlozite suprugu da zajedno odete kod
bracnog savetnika i da u prisustvu trece strane dodjete do nekih odgovora.
Kako god, nemojte optuzivati sebe. Imate zivot pred Vama i dajte ga
iskoristiti na najbolji moguci nacin. To sigurno nece biti tako sto cete
sedeti kuci i razmisljati o proslosti.
Kada dovedete stvari u ravnotezu, one ce izgledati znacajno sjajnije i
jasnije nego sto mislite. Razgovor, razgovor, razgovor - je princip za
Vas.
Stvari se nece same od sebe resiti. Mozete da igrate na kartu da ce muz
promeniti svoj stav, ali to onda nece zavisiti od Vas. Drugim recima, onda
cete biti samo posmatrac u Vasem sopstvenom zivotu.
PITANJE:
Imam devojčicu od 11 godina, i dva dečaka-jedan ima 6 godina, a drugi 16 meseci. Svo troje dece su željena i na neki način planirani. I uvek mislim kako smo sretna porodica i zadovoljna sam. Provodimo vreme s decom, redovno odlazimo u šetnje po Adi ili negde u okolinu Bg, naravno kad vreme dozvoljava. Zaista nisam pomislila da ćemo imati nekih problema, jer s decom od malena razgovaramo, dogovaramo se, ne koristimo silu, čak ne znam ni u kojoj to situaciji roditelji moraju da je koriste. Ali i sve češće razmišljam o rečenici-"Put u pakao je popločen dobrim namerama". Zašto? Naša devojčica je verujem došla u predpubertet i kod nas u kući postaje napeto. Ona je odjednom postala vrlo besna, često ljuta na sve nas, ima izjave kako bi želela da nema braću i još kaže kako je potpuno iskrena, prestala je da radi bilo šta po kući, aimala je zaduženja tipa vratiti svoje stvari u ormar, baciti prljav veš u korpu, skloniti sa stola kad je
ručala, sad ništa to neće da radi. Stalno prigovara kako joj ne kupujemo dovoljno, ako ne idemo dovoljno u tržne centre, prigovara kako se oblačimo njen tata i ja i tako... I u školi je nemoguća-stalno priča, nastavnici je izbacuju, zovu me kod pedagoga, dobija jedinice, iako ima petice iz znanja, daju joj jedinice zbog priče. Svi se žale na nju. I mi pričamo kući i nekad ona saradjuje i kaže da zna da ne treba to da radi i da neće više i sve ostalo da se sitacija smiri, a nekad što je sve češće kaže-ma baš me briga, šta mi možete, e baš hoću, što moram da idem u školu, ili da učim ovo ili...I mi pričamo i objašnjavamo, ali na žalost, čini mi se da ona misli, pa ničta drugo mi i ne mogu nego samo da pričaju. I eto recite šta da radimo, jer joj zaista ništa i ne mozemo osim da pričamo, a ona više na to ne reaguje. I naša nasmejana porodica, sad je napeta, dečaci ćute, sklanjaju se od nje kad tako ludi jer viče na
njih, naravno mi to branimo, ali verujte uopšte je nije briga.
Srdačan pozdrav!!
I.A.
ODGOVOR:
Poštovana,
vaša devojčica je u periodu kada dolazi do odredjenih psiho-fizioloških promena i jednim delom se njena hiperaktivnost moze tome pripisati. Medjutim, na osnovu svega opisanog, postoji mogućnost da je dete u društvu vršnjakinje koje na nju vrši veći uticaj nego što je to uobičajeno. Opet, taj uticaj negde ne bi bio moguć da vaše dete time zapravo ne pokazuje da je u pitanju neka vrsta kompenzacije. E sad, šta ono tim društvom nadoknadjuje ili bolje reći pokušava da nadoknadi, moglo bi se utvrditi samo detaljnijom analizom.
Uporedite porodične situacije njenih drugarica i pogledajte da li postoji neka gde je dete jedinac, gde na primer, materijalna komponenta dominira i gde takvo dete dobije "sve što poželi". Ako ustanovite da se vaša ćerka druži sa takvom osobom, ne bi bilo preterano pametno da joj odmah zabranite druženje jer bi to izazvalo kontraefekat. Umesto toga, pokušajte da joj sitnim i čestim poklonima (šnale za kosu, neka sitnija tehnika kao što je mp3 ili sl.) stavite do znanja da vam je bitna i bukvalno, a ne samo na rečima. Bitno je da razumete da je dečija psiha egocentrična i da ne može još da percipira složenost odnosa u porodici i u okruženju. Pokušajte da je uključite u odgoj braće time što ćete joj dati konkretne zadatke čime ćete joj opet dati na značaju.
Na žalost, deca kao vaša ćerka su odrastala u vremenu bez pravih uzora, te nije bilo mogućnosti da se identifikuju sa pozitivnim vrednostima. U nedostatku toga ostaje da spas nadju u materijalnom. Na vama je da pronadjete odgovarajuću meru i da po principu nagradjivanja, pokažete kako adekvatno ponašanje ima za posledicu konkretan odgovor.
Predlog je da se ne upuštate u preterane dijaloge sa vašom ćerkom jer još nije zrela da bude na vašem nivou, već je dozirano kontrolišite uz mehanizam nagradjivanja i uključivanja u zivot vaše porodice.
Podrazumeva se da ako uvidite da se u njenom okruženju dešavaju devijantne stvari, otkrijete izvor te devijantnosti u smislu konkretnih osoba i preduzmete odgovarajuće radnje koje mogu biti od razgovora sa roditeljima tih osoba, do prijave nadležnim organima.
Ali, bitno je da u svojoj brizi nadjete meru. Pokusajte da joj ličnim primerom pokažete kako se voli druga osoba, kako se cene lepe stvari (muzeji, bioskop, koncerti, izleti u prirodu). Znam da je materijalna situacija u zemlji izrazito teška, ali verujem da ćete uz pojačan trud uspeti da pronadjete mesta koja umeju da impresioniraju a da to ne bude udar na vaš budzet.
I za kraj pisma, sve ovo se podrazumeva ako ste prethodno sigurni da su odnosi izmedju vas i supruga na takvom nivou da mogu biti primer deci. Ako dominira ili se javlja svadja, a da su deca svedoci toga, onda bi to bilo prvo o čemu biste trebali da porazmislite.
PITANJE:
Poštovani,
U braku sam već šest godina sa čovekom kome je ovo drugi brak i koji ima dvoje svoje dece, koja žive sa majkom, ali redovno dolaze kod nas, a imamo i dvoje zajedničke dece. Iskreno, u početku je bilo prilično teško izboriti se sa svim tim: bivša žena, mala deca, sve te obaveze i odnosi, ali vremenom su stvari legle na svoje mesto (ili sam ja naučila da ih prihvatam). Imali smo i neke ozbiljnije krize naročito posle rodjenja našeg prvog deteta, ali nekako smo ih prevazišli i baš kada sam mislila da se sve sredjuje nastao je novi problem.
Desilo se naime da sam imala neki čudan san o svom bivšem momku koji me je mučio 2 dana
(ne sećam se tačno sna, samo da je osećaj bio vrlo neprijatan) i na kraju sam rešila da proverim da li je sve u redu kod njega (davno smo raskinuli, ne gajim neka osećanja prema njemu ali i dalje mi je nekako blizak, a i nije bilo neke svadje prilikom raskida).
Ispostavilo se da je imao smrtni slučaj u porodici itd.....Ja sam sve to ispričala suprugu pošto nisam imala razloga da to krijem, a i bio mi je čudan taj kao "proročki" san, medjutim on je to protumačio kao da sam ja još uvek vezana za bivšeg momka, da ga još uvek volim i takve nebuloze. Imali smo nekoliko svadja na tu temu i ja više ne znam sta da radim, kako da doprem do njega i objasnim mu....ne znam ni sama šta, meni je sve to totalno glupo... Imam dvoje male dece koju obožavam, muža, porodicu, posao i trebalo bi da sam srećna i zadovoljna, a ja se osećam totalno isfrustrirano i to zbog ovakve stvari! Od početka sam se trudila da budem dobra žena, maćeha, mama, domaćica i mislim da sam uspela u mnogim stvarima, ali sada kada se ovo desilo osećam se jednostavno izmučena. Nije da očekujem da mi se klanjaju zbog mog truda, ali lepo je kad neko to vidi, zar ne? Šta da radim?
Da nije problem u meni, a da ja to ne vidim?
S poštovanjem,
J. D. N.
ODGOVOR:
Poštovana,
hvala na ovom zanimljivom mejlu i pitanjima koje ste nam postavili. Poslali ste ga na pravu adresu, jer nas ne bi čudilo da Vam neko drugi namerno previdi san koji ste imali, a koji će biti osnova našeg odgovora. Bitno je da pažljivo pročitate ceo odgovor i tek onda donesete Vaš sud.
Koliko snovi mogu biti pokazatelji stanja naše duše, govori primer koji ste naveli. Da imamo mogućnost da lično popričamo, pomogli bismo Vam da se setite još nekih detalja iz sna i tako preciznije ustanovimo kakvu ste poruku dobili od Vašeg nesvesnog dela psihe. Ovako, raspolažemo sa onoliko podataka koliko ste Vi hteli da nam date i od toga ćemo graditi nasu analizu.
Možemo bez preterano truda da zaključimo kako Vam je brak u krizi. Ovde ne mislimo na period od saopštavanja pomenutog sna, već od samog zasnivanja bračne veze sa Vašim suprugom. Verujemo da ste u samom početku braka olako prešli preko nekih stvari, tj. da ste ignorisali da se suočite sa potencijalnim problemima, verovatno zbog "mira u kuci". Postoji nekoliko bitnih činjenica koje su ovome doprinele. Tu pre svega mislimo na postojanje de facto DVE porodice i DVE žene. Sve pohvale za Vaš trud u prevazilaženju prepreka koje mogu nastati u ovakvim situacijama i tužno je kad ne postoji adekvatan odgovor druge strane na to. Ali iz onoga što saznajemo iz Vaseg pisma, izostanak tog očekivanog odgovora i uslovno rečeno nagrade, morao je na neki način da se manifestuje u Vama i kroz Vas. Kada ste ignorisali periode depresije i anskioznosti (koje ne navodite, ali verujemo da ih je bilo), kada ste pravili kompomise tamo gde inače po svojoj prirodi ne biste pravili, onda Vam je Vaše nesvesno poslalo poruku koju ćete razumeti. Poruku koju možemo nazvati - DRUGI muskarac.
Ne postoje slučajnosti. Samo 0,7 odsto svih snova su tzv. prognozerski ili "proročki". Najčešći je slucaj da se ljudi ne sećaju ni svojih svakodnevnih kompenzatorskih snova. Kod Vas je slučaj da je kompleks bio toliko jak da je doslo do SINHRONICITETA. Ovaj termin je teže prihvatiti nego razumeti, pa cemo napisati samo da je došlo do podudaranja izmedju dogadjaja koji se dešavao Vašem bivšem dečku i poruke koju ste dobili kroz Vaš san.
Čemu ovaj san i čemu ovakva poruka, to je pitanje svih pitanja u Vašem pismu. Naše je skromno mišljenje da je Vaša priroda duboko nezadovoljna emotivnim stanjem u kojem se nalazite. Zašto Vaš bivši decko? Da biste razumeli da se kompleks odnosi na Vašu emotivnu vezu. Sanjanje Vašeg bivšeg decka, po nama, ne znači da imate tajna osećanja prema njemu, već da ste nezadovoljni sadašnjim emotivnim statusom i da ste ignorisali sve prethodne poruke koje ste dobijali mnogo ranije.
Pojava kao što je sinhronicitet se dešava stalno, ali prepoznati je u konkretnoj situaciji predstavlja privilegiju i dar i nikako se ne bi smelo preći preko njega.
Mišljenja smo da trebate ponovo preispitati odnos koji imate sa suprugom, njegovom bivšom ženom i njihovom decom iz prvog braka. Krenite da tu priču pretresate sa svih strana i vidite gde Vas žulja, gde Vam je nelagodno. O tome pričajte otvoreno sa Vašim suprugom. Nemojte praviti kompromise razgovorima i bojati se.
Vi prosto rečeno morate zarad Vašeg psihičkog mira da prekinete lanac koji Vas davi. Mišljenja smo da kada stvari ponovo sagledate i postavite se na jedan drugačiji, kvalitetniji način, možete očekivati da će Vaša porodica postati mesto Vašeg spokoja, sigurnosti, a ne tenzije i straha.
Konstruktivnim razgovorom sa Vašim suprugom, u kome ćete argumentovano izneti i čuti sve ono što Vam obostrano smeta, možete postići razrešenje kompleksa nastalog usled veoma komplikovane socijalne situacije koja biva u slučajevima kada jedan bračni partner ima prethodni brak i decu iz tog braka i kada se ta situacija ne postavi na zdrave noge od samog početka.
Ako osetite da Vam treba i profesionalna pomoć, slobodno nam se obratite.
PITANJE:
Poštovani ,
Otprilike godinu i po izlazim sa čovjekom koji je udovac već 5 godina i ima dvoje djece. Ćerku od 8-9 god i sina 10-11 godina. Kad god izadjemo, ćerka ga zove po 100 puta, da pita dje je, i kad će kući. I to se ponavlja svaki dan, od početka naše veze.
Čak zove i u sitne sate, čak i oko 03 h poslije ponoći. I uvijek samo jedno pitanje ponavlja - "A gdje si to?" Ako on ignoriše odgovor, skrene temu, ona ostaje uporna i po 10-ak puta ponavlja pitanje, gdje si, gdje si ...
Inače, mala ne spava dok on ne dodje kuci, čeka njega, jer spavaju u istoj sobi. E sad, to je počelo previše da me nervira, osjećam se kao da izlazim sa oženjenim čovjekom, i jako često se svadjam sa njim oko toga. Mene interesuje da li sam ja poremećena, ako nemam razumjevanja za to, ili ipak ona treba da bude naučena da ode u krevet da spava u odredjeno vrijeme, i da manje kontroliše oca?
Mozda je važno da napomenem da mi je to dijete mnogo postalo odvratno, i da uvijek kada izadjemo ,sjedim kao "na iglama"i strepim od njenog poziva. Molim Vas da mi kažete Vaše mišljenje.
Hvala unaprijed
M.H.
ODGOVOR:
Poštovana,
bitno je da probate da razumete dve stvari. Prva je ta da je čovek sa kojim izlazite udovac, što znači da su njegova deca ostala bez majke. Samim tim je sasvim normalno da su deca u strahu da ne ostanu i bez drugog roditelja. Ćerka koja je verovatno posebno bila vezana za majku, to pokazuje na jedan način koji je sasvim adekvatan njenom uzrastu, njenom gubitku i njenom strahu za život jedinog roditelja.
Drugo, čovek sa kojim izlazite ima decu i ta se okolnost neće promeniti. Neobično je važno da Vi budete ta osoba koja će se prilagoditi zajednici koja već postoji (ako želite nešto ozbiljnije sa tim čovekom), a ne da pokušavate da njih troje prilagodite sebi, jer Vam to verovatno neće poći za rukom.
Predlažemo Vam da preispitate svoja osećanja prema čoveku sa kojim izlazite, da preispitate kakav odnos imate sa njegovom ćerkom i zašto Vam smeta njena ljubav prema ocu (otkud to da dete od 8, 9 godina doživljavate kao konkurenciju), ali i da jasno definisete šta je to što Vi želite u budućnosti. Ako su to brak i zajednička deca, onda počnite da se privikavate na novu ulogu u zivotu, a to je da budete majka. Majka ne bi trebalo da pravi razliku izmedju svoje dece, pa se tako nadamo da ćete Vi u duhu dobrih porodičnih odnosa imati jednak odnos sa decom Vašeg eventualno budućeg supruga i Vaše rodjene dece. To bi bila jedina pravda. U tom smislu, predlažemo da devojčici i dečaku pokažete da ste neko na koga se mogu osloniti i da je pored Vas njihov otac siguran (neka to bude i delima a ne samo rečima). Kada se deca uvere u Vaše dobre namere i lep odnos sa njihovim ocem, onda će i pozivi koji Vas sada toliko nerviraju, početi da bivaju sve redji i redji. Ali, nemojte misliti da će ikada prestati. To je normalan i poželjan odnos svakog oca i njegove ćerke, poželjan odnos dece i roditelja.
PITANJE:
Hvala što ste uveli ovu opciju da možemo da vam postavljamo pitanja koja i drugi mogu da pročitaju. Zanima me koja je osnovna razlika izmedju Jungove škole i Frojdove škole. Želim vam sve najbolje.
Stevan Z.
ODGOVOR:
Poštovani,
razlike izmedju ove dve škole se ponekad i veštački preuveličavaju, iako nije sporno da postoje. One se ogledaju od položaja klijenta koji dolazi na terapiju (kod jednih oni leže na kauču a terapeut sedi iza pacijentove glave, dok kod drugih pacijent i terapeut sede jedan preko puta drugog i imaju vizuelni kontakt) do različitog razumevanja važnosti seksualnog nagona, zatim sadržaja nesvesnog, pa razumevanja religije, različite interpretacije snova (kod "jungista" se insistira na tome da onaj koji je sanjao kaže šta ti snovi znace za njega samnog, umesto da se simboli iz sna proglašavaju seksualnim simbolima).
Ono što mislimo da je bitno, jeste da postoji nekoliko različitih psiholoških pravaca, ali da to ne treba da utiče na izbor psihoterapeuta. Mi imamo isti cilj a to je ozdravljenje svakoga ko nam se obrati za pomoć. To što nam se metodi i putevi do cilja u nečemu razlikuju, ne daje nam za pravo da o "onima drugima" mislimo loše. Naprotiv.
PITANJE:
Pročitala sam na vašem sajtu da vi ne smatrate da je homoseksualnost bolest, a psihoterapeut kod kog sam ja išla (navedeno ime koje ne objavljujemo) mi je govorio da je to teška psihička bolest. Kod njega je lečen moj drug od homoseksualnosti, ali neuspešno. Šta je istina?
Sanja
ODGOVOR:
Poštovana,
to da homoseksualnost nije bolest smatra svaki stručnjak koji se bavi psihoterapijom, a koji radi u skladu sa stavovima Svetske zdravstvene organizacije, novim saznanjima u naučno-istrazivačkom radu, kao i u skladu sa napretkom u medicini i psihologiji koje su daleko odmakle u odnosu na sredinu prošlog veka. Primer koji ste naveli, na žalost nije usamljen.
Ako je WHO izbacila 1990. godine homoseksualnost iz Klasifikacije mentalnih poremećaja i poremećaja ponašanja, a to je kasnije potvrdilo i Srpsko lekarsko društvo, smatramo da je neetički svrstavati homoseksualne osobe u pacijente sa psihičkim oboljenjima i to samo zbog njihove seksualne orijentacije. Pritom ne postoji sifra pod kojom bi se to "oboljenje" svrstalo, pa pojedini psihoterapeuti često koriste šifre drugih poremećaja, čime zapravo nanose veliku nepravdu osobama koje dolaze kod njih i koje očekuju pomoć.
Homoseksualne osobe koje se odluče da se obrate za pomoć psihoterapeutu, ne očekuju da budu osudjivane zbog svoje seksualnosti, već nam praksa govori da žele pomoc u prevazilaženju psihičkih poteškoća nastalih najčesće usled nerazumevanja okruženja. Ovakve poteškoće su univerzalne za sve osobe, a kod LGBT osoba su dodatno izražene zbog veoma visokog stepena homofobije u društvu.
PITANJE:
Poštovani,
Dobila sam prilikom pregleda kod psihijatra u Kliničkom centru sifru koja počinje sa F. Zanima me kako da se blize informišem o tom poremećaju i šta zapravo znače te šifre? Hvala
Dejana
ODGOVOR:
Poštovana,
dijagnoze iz oblasti mentalnih poremećaja i poremećaja ponašanja se daju nakom uzimanja anamneze, i u zavisnosti od vrste poremećaja i njegovog intenziteta, prepisuje se odredjena terapija.
Šifre koje se koriste tom prilikom spadaju u standardnu proceduru označavanja odredjenog fiziološkog ili psihičkog poremećaja i univerzalne su u celom svetu. Šifre su propisane Medjunarodnom klasifikacijom bolesti koju donosi Svetska zdravstvena organizacija, a ta klasifikacija se s vremena na vreme dopunjuje novim oboljenjima
ili se iz nje brišu stanja koja se više ne smatraju poremećajima. O posebnim šiframa, možete se informisati ovde
PITANJE:
Pročitao sam da se u psihoterapiji često koriste snovi. Da li je to istina i ako jeste, u kom smislu je to bitno? Hvala
G.
ODGOVOR:
Poštovani,
u zavisnosti od psihološke škole, snovi se koriste u analizi psihe u manjoj ili većoj meri. Konkretno, naše savetovalište je zasnovalo svoj rad na metodologiji Karla Junga, po kojoj je analiza snova neizostavni deo psihoterapije. Iako se od strane pojedinih škola snovi smatraju ne toliko bitnim i porede se sa maštarenjem (otkud onda opravdanost metode "slobodnih asocijacija"?), mi smatramo da su snovi veoma dobar pokazatelj stanja našeg nesvesnog dela psihe. U tom smislu, napravljena je klasifikacija snova i zna se koji snovi su tzv. svakodnevni ili kompenzatorski, a koji su arhetipski. U skladu sa tim, terapeut pomaže klijentu u tumačenju simbola koji se javljaju u snovima. Često se dešava da na takav način dodjemo do odgovora na mnoga pitanja, do kojih se inače dolazi standardnim analitičkim procedurama.
Ipak, analiza snova je deo kompleksne analize psihe. Njihov značaj ne preuveličavamo, ali ni ne zanemarujemo.
PITANJE:
Dijagnostikovana mi je agorafobija i anksioznost. Od tada pijem xanax svaki dan, a nisam primetila bilo kakvo poboljšanje u odnosu na period kad nisam ništa pila. Nisam do sada nikad išla na psihoterapiju. Imate li neki savet?
Bosa
ODGOVOR:
Poštovana,
psihičke smetnje koje ste nam opisali, anksioznost i pre svega fobični poremećaji zahtevaju psihoterapiju. U tom smislu, jedino možemo da Vam predložimo da se obratite za stručnu pomoć psihoterapeutu i zajedno sa njim radite na otklanjanju tih tegoba. Lekovi sami po sebi Vam nece pomoci.
PITANJE:
Poštovano savetovalište,
hteo bih da krenem na psihoterapiju. Imam 24 godine i zanima me da li je to rano za terapiju.
Imam problem sa nervozom.
K.
ODGOVOR:
Poštovani,
nije rano da krenete na psihoterapiju ako imate probleme koji Vas onemogućavaju da normalno funkcionišete. U zavisnosti od tegoba i godina, terapija se prilagodjava svakome pojedinacno.
PITANJE:
Zanima me koliko traje terapija? Ja se loše osecam zadnjih šest meseci. Spavam po tri sata,
stalno sam umorna, tresu mi se ruke nekad više nekad manje, nemam volju za životom iskreno
da kažem. Ponekad se obradujem nekim ne baš bitnim stvarima koje nemaju vezu samnom
isto kao što se rasplačem i kad vidim najmanju nesreću koja se desila nekom na televiziji.
Nešto mi se više i ne izlazi iz kuće, niti se vidjam sa prijateljima kao pre. To što idem do posla
mi je sve od aktivnosti a i tamo otaljavam to što radim. Imam 46 godina.
B.J.
ODGOVOR:
Poštovana,
koliko će trajati terapija, zavisi od Vaše spremnosti da se suočite sa svojim problemima i od
stručnosti samog terapeuta. Nezahvalno je licitirati sa terminima, jer je svaka terapija specifična,
pa čak i kada dve osobe imaju naizgled identične tegobe.
Uzevši u obzir godine u kojima ste, savetujemo Vam da iz razloga predostrožnosti i uz prethodan
pregled Vaseg lekara opšte prakse i lekara specijaliste uradite neke od pretraga, jer ovakvu
kliničku sliku koju ste opisali može dati i poremećaj štitaste žlezde (analiza T3, T4, TSH,
eho štitnjace), a po savetu lekara i drugi pregledi.
Kada isključite fiziološke probleme, obratite
se psihoterapeutu za pomoć.
PITANJE:
Poštovani,
imala sam hroničnu depresiju i pila sam Zoloft pre tri godine. Od leta ove godine, počinjem da
osećam iste simptome kao na početku depresije. Da li se bolest vratila ili je nisam ni izlečila?
I da li se depresija uopste leči. Unapred zahvalna,
K.S.
ODGOVOR:
Poštovana,
ako ste lek uzimali tokom psihoterapije a ne na svoju ruku (što je na žalost čest slučaj),
onda pretpostavljamo da je Vaš psihoterapeut pratio Vaše stanje barem godinu dana od prvog obraćanja
za pomoć i doneo odluku koliko dugo treba da pijete navedeni lek. U tom slučaju, smatramo
da ste izlečili depresiju koju ste imali pre tri godine.
Ovo je ujedno i odgovor na pitanje da li je depresija izlečiva. Dakle, jeste, izlečiva je uz
adekvatnu psihoterapiju koja NE MORA uvek da podrazumeva terapiju antidepresivima.
Ako je reč o neadekvatnoj terapiji depresije, onda možemo govoriti o recidivima bolesti, čiji
su simptomi samo ublaženi uzimanjem nekog od antidepresiva (u Vašem slučaju selektivnog
inhibitora preuzimanja serotonina - Sertralina)
Niste naveli simptome koje imate od leta ove godine, pa je potrebno je da
kontaktirate psihoterapeuta kako bi se ustanovila priroda Vaših trenutnih tegoba.
PITANJE:
Imam problema u školi zbog toga što sam rekao da mi se svidjaju momci, a ne devojke.
Šta da radim?
Mark
ODGOVOR:
Poštovani,
hvala na Vašem pitanju. Svedoci smo svakodnevnog nasilja koje se prenelo na osobe
homoseksualne orijentacije. Ako trpite fizičko i psihičko zlostavljanje, predlažemo Vam da
to prijavite nevladinoj organizaciji Gej Strejt Alijansa ( gsa.org.rs ) koja ima višegodišnje
iskustvo sa žrtvama nasilja koje su homoseksualne, biseksualne i transseksualne orijentacije,
a u smislu pružanja pravne pomoći i komunikacije sa policijom i sudstvom.
Verujemo da postoji strah od prijavljivanja nasilnika, ali to nije ništa u poredjenju sa
svakodnevnim trpljenjem koje na Vas može ostaviti duboke posledice. Nažalost, trenutna
situacija u Srbiji je takva da osobe kao Vi ne mogu slobodno da žive i da uživaju sve prednosti
i privilegije kao osobe heteroseksualne orijentacije. Medjutim i to se menja.
Naglašavamo da se za pomoć psihoterapeutu ne treba obraćati zato sto ste homoseksualne ili biseksualne
orijentacije, jer seksualna orijentacija nije bolest i ne leči se.
Ako imate psihičkih problema usled homofobičnog okruženja ili nerazumevanja Vasih najbližih,
ukoliko psihički patite iz bilo kojih drugih razloga (nesanica, nervoza, depresija, pogoršanje
uspeha u školi, emotivni problemi, strahovi), savetujemo Vam da potražite pomoć.
Psihički problemi su univerzalni i ne poznaju razliku u seksualnoj orijentaciji.